zauvjek tvoja
u strahu rođena
zašto??? možda jer svi misle da im je u životu zakon i da nemaju veće brige od toga kaj će obuć... vjerujete ali nije tako.... 
... pogotovo kad se kao i ja zaljubiš 
pa da ne vidiš ni kako ti najbolji prijatelj ima problema i da se vas dvoje udaljavate.... 
..
nisam proživila ni pola života.. ma ni pola od pola a već se žalim... pa osvrnite se oko sebe...
e da.. jedino što vidimo je NIŠTA... preseravanja, ljubavi koje ne postoje i koje su samo na papiru..
JADNO!!!
više ništa ne možeš reć frendu s kojem si dobar jer će te sa drugom osobom, odmah na drugom uglu otračat...
...
Nisam sigurna više u ništa pa ni u sebe... bojim se da ću reć neš krivo i da će me svi zamrzit... toliko tajni znam.. toliko tračeva... a za sve moram šutit... nemam se kome povjerit jer znam da svi sve tračaju i to je postao hobi...
….ne pametujem... samo govorim svoje mišljenje jer se nadam da to nije zabranjeno...
većinu vremena provodim doma...
ne želeći prićati sa svojim starcima da mi se događa neka velika promjena i da im se njihova "mala curica" prvi put pošteno zaljubila u totalnog idiota koji sve cure vuće za nos jer ništa drugo ne zna radit...
ne znam ni kako sam se u njega zaljubila.. možda je to samo ona „prividna“ ljubav…
mislim da nikad nije dobro prešutit nešto šta ti smeta....
ali je još teže reći to osobi u facu...
imam frendove koji se vole zabavljat, 
, i puno pit....
ja sam sa njima u društvu i vjerujte mi između nas ima toliko spletki i laži da smo najbolji jer da nema par osoba koje su u tom društvu "glavne face" nebi ni bilo tzv.DRUŠTVA!! 
..
ali kako je da je nama mora biti dobro jer da se sakriješ i u najmanju rupu uvjek će te neko nać...
i tako se ja poželim skriti od boli a naiđem na još veću.....
poželim se skriti od straha ali strah u meni raste...
puno pusa....
